Osnivači

Novo Nordisk founders - August and Marie Krogh (1874-1949) (1874-1943)

Avgust Krog (1874-1949) i Marija Krog (1874-1943)

Priča o Nordisk Insulinlaboratorium-u počinje jednog jesenjeg dana 1922. godine, kada su Avgust i Marija Krog stigli u SAD. Avgust Krog je bio profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu i dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju 1920. godine. Nakon toga par je pozvan u SAD od strane istraživača na Univerzitetu Jejl, kako bi Avgust Krog održao seriju predavanja o svom medicinskom istraživanju širom zemlje.

Tokom njihovog putovanja, imali su priliku da čuju izveštaje o osobama obolelim od dijabetesa koje su lečene insulinom – hormonom koji su 1921. godine otkrili kanadski istraživači, Banting i Best. Marija Krog je posebno bila zainteresovana za ovaj vid lečenja. I sama lekar, ona je postala tek četvrta žena u Danskoj koja je doktorirala u oblasti medicine. Kao istraživač imala je sopstvenu medicinsku praksu sa nekoliko pacijenata obolelih od dijabetesa tip 1, a i sama je obolela od dijabetesa tip 2. Na njenu inicijativu, Avgust Krog je kontaktirao Univerzitet u Torontu gde je proizveden prvi ekstrakt insulina, lek koji bi mogao da spasi mnoge živote.


Dozvola za proizvodnju insulina

Tokom boravka u SAD, Avgust je pisao profesoru Mekleodu, direktoru Instituta u Torontu gde je proizveden prvi ekstrakt insulina. Nakon toga sastali su se u Torontu i par se vratio u Kopenhagen decembra 1922. godine sa dozvolom za proizvodnju i prodaju insulina na prostoru Skandinavije. Avgust Krog osniva kompaniju Nordisk Insulinlaboratorium u saradnji sa danskim lekarom Hansom Kristijanom Hagedornom, i uz finansijsku pomoć danskog apotekara Avgusta Kongsteda.
 

Novo Nordisk founder - Hans Christian Hagedorn (1888-1971)

Hans Kristijan Hagedorn (1888-1971)

Iz SAD-a Marija Krog je napisala pismo svom kolegi u Kopenhagenu, dr Hansu Kristijanu Hagedornu koji je zajedno sa farmaceutom Normanom Jensenom razvio preciznu metodu merenja šećera u krvi: “Kako verujem da biste vi bili zainteresovani za proizvodnju ovog leka, ubedila sam svog muža da piše profesoru Mekleodu u Torontu i pita ga da li je moguće dobiti njegov metod proizvodnje insulina, što bi vam omogućilo da obavite eksperimente sa lekom u Danskoj.“ Hagedornu se ideja dopala.


Prvi insulin

Dan nakon povratka para u Kopenhagen, Krog i Hagedorn su shvatili da je potrebno intenzivno istraživanje. Prvi eksperimenti su obavljeni u kući Hagedorna i u Laboratoriji za zoofiziologiju na Krogovom Institutu. Ubrzo nakon toga 21. decembra 1922. godine uspeli su da izoluju malu količinu insulina iz pankreasa govečeta. Krog i Hagedorn su bili oduševljeni. U proleće 1923. godine prvi pacijenti su lečeni insulinom koji su proizveli Krog i Hagedorn.

Hagedorn je prestao da se bavi medicinom kako bi postao upravnik laboratorije koja je dobila ime Nordisk Insulinlaboratorium. U isto vreme prvi skandinavski insulin se pojavio na tržištu. Danas se 1923. godina smatra godinom osnivanja kompanije Novo Nordisk.


Počasni doktorat

Tokom narednih decenija, Hagedorn je kontinuirano bio predvodnik inovacija u dijabetesu. Zajedno sa Avgustom Krogom, 1932. godine osniva prestižnu Steno memorijalnu bolnicu, centar za istraživanje i terapiju dijabetesa. Tokom 1936. godine, zajedno sa Normanom Jensenom otkrio je protamin, supstancu koja je omogućila produženo dejstvo insulina, otkriće koje je proglašeno senzacijom.

Protamin je kasnije dodat insulinu koji nosi naziv po Hagedornu: Neutralni Protamin Hagedorn, tj. NPH insulin, razvijen u Nordisk Insulinlaboratorium 1946. godine. Istraživački centar Steno memorijalna bolnica je 1978. godine dobila naziv po njemu: Hagedorn istraživačka laboratorija.

Prilikom obeležavanja 50. godišnjice otkrića insulina, Hagedorn je bio među naučnicima koji su dobili počasni doktorat Univerziteta u Torontu, na mestu na kome je insulin otkriven 1921. godine. Hagedorn je preminuo 1971. godine, pre nego što je imao priliku da prihvati tu čast.

 

Novo Nordisk founders - August Kongsted (1870-1939)

Avgust Kongsted (1870 – 1939)

Farmaceut Avgust Kongsted, vlasnik farmaceutske kompanije Løvens kemiske Fabrik, obezbedio je finansijsku podršku koja je omogućila osnivanje Nordisk Insulinlaboratorium 1923. godine.

Tokom 1922. godine kontaktirali su ga Avgust Krog i Hans Kristijan Hagedorn, kojima je bio potreban novac za istraživački rad sa insulinom. Kongsted je ponudio da plati istraživanje i pomogne im da započnu proizvodnju. Zauzvrat tražio je da se njihov prvi insulinski proizvod nazove Leo – po latinskoj reči za lava. Istraživanje je započeto, i u proleće 1923. godine Krog i Hagedorn su bili spremni da na tržište isporuče insulin Leo, prvi insulinski proizvod na teritoriji Skandinavije. Kompanija je organizovana kao nezavisna institucija 1924. godine, kada se Krogu i Hagedornu Kongsted priključio kao deo uprave.

 

Novo Nordisk founders - Harald and Thorvald Pedersen (1887-1961) (1887-1966)

Harald Pedersen (1887 - 1961) i Torvald Pedersen (1887 - 1966)

Kada su Krog i Hagedorn započeli proizvodnju insulina u Nordisku 1923. godine, složili su se da je Harald Pedersen prava osoba za izgradnju mašina koje su im bile potrebne za proizvodnju insulina. Harald Pedersen koji je po zanimanju bio kovač, a potom postao i mašinista, bio je izuzetno talentovan pronalazač. Nakon što je u jednoj nesreći na poslu izgubio oko, dugi niz godina je radio za Kroga kao upravnik u mehaničkoj radionici Laboratorije za zoofiziologiju. Haraldov brat Torvald je radio kao farmaceut u danskoj kompaniji Dansk Soyakagefabrik, kada je angažovan od strane Nordiska u jesen 1923. godine, kako bi analizirao hemijske procese uključene u proizvodnju insulina.

Ipak, rad dva brata u Nordisku nije dugo potrajao. Torvald Pedersen se nije slagao sa Hagedornom, koji ga je u aprilu 1924. godine, nakon što je neslaganje dostiglo vrhunac, otpustio. Kako je bio odan bratu, Harald je odlučio da da otkaz Krogu, iako je uživao radeći za njega.


Braća uspostavljaju sopstvenu proizvodnju

Dva brata su odlučila da pokušaju sami da pokrenu proizvodnju insulina. Braća su činila dobar tim, i u proleće 1924. godine uspeli su da proizvedu stabilan tečni insulinski proizvod koji su nazvali Novo insulin. U isto vreme Harald Pedersen je dizajnirao specijalni špric – Novo špric – koji je omogućavao pacijentima da komforno sebi daju tačnu dozu insulina. Braća su bila spremna da izbace proizvod na tržište, ali nisu bili sigurni da mogu sve sami da iznesu. Stoga su kontaktirali Nordisk i ponudili saradnju. Krog i Hagedorn su odbili saradnju, pa su braća odlučila da nastave sami.

Braća su svoju firmu nazvali Novo Terapeutisk Laboratorium, a 16. februara 1925. godine poslali su obaveštenje danskim farmaceutima, informišući ih da su započeli prodaju Novo insulina i Novo šprica. Ovaj datum se smatra datumom osnivanja kompanije Novo.