Kod pacijenata sa dijabetesom tip 2, pankreas luči insulin, ali njegova količina i delovanje nisu dovoljni za dobru regulaciju šećera. Pacijent stalno ili povremeno ima povišen šećer u krvi. Pravilna ishrana i fizička aktivnost povoljno deluju na ove poremećaje i u nekim slučajevima mogu biti dovoljna terapija. Ipak, često su neophodni i dodatni lekovi, tzv. oralni antihiperglikemici koji pomažu regulaciju koncentracije šećera u krvi. Oni pojačavaju reakciju organizma na prisutni insulin (metformin) ili pak povećavaju oslobađanje insulina iz pankreasa (derivati sulfonilureje). Mogu se primeniti odvojeno ili čak istovremeno kada na različite načine dvostruko povoljno deluju na šećer. Kako šećerna bolest tokom vremena napreduje u jednom trenutku dolazi do potpunog iscrpljivanja pankreasa, pa on više ni uz pomoć ovih lekova ne može regulisati šećer. Tada se mora pribeći uvođenju insulina u terapiju i lečenje liči na ono koje se primenjuje kod tipa 1.
Ozbiljan nedostatak derivata sulfonilureje je dužina njihovog dejstva u organizmu. Neki od ovih lekova stimulišu lučenje insulina iz pankreasa tokom 24 časa, pa i duže. Znači da do stimulacije pankreasa dolazi kako posle obroka, tako i između njih, pa i tokom noći kada insulin organizmu nije potreban u tako velikim koncentracijama. Ovo dakle dovodi do nepotrebnog iscrpljivanja pankreasa koji već oštećen, tj. ovakvo lečenje ubrzava prirodan tok bolesti. S druge strane, insulin izlučen pod dejstvom ovih lekova između obroka i tokom noći dovodi do njegove prevage nad koncentracijom šećera i višestruko povećava opasnost od pada koncentracije šećera ispod normalnih vrednosti. Ovakva stanja mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja u radu mozga, sa poremećajima svesti kao posledicom. Rešenje bi zapravo bilo u leku koji deluje kratko, odnosno samo dok za lučenjem insulina postoji potreba. Takvi su lekovi iz grupa meglitinida koji takođe stimulišu lučenje insulina, ali njihovo dejstvo nastupa brzo i traje kratko. Na našem tržištu, iz ove grupe lekova dostupan je repaglinid. Ovaj lek se uzima petnaestak minuta pred svaki obrok, jer toliko je otprilike potrebno da dejstvo nastupi. Na ovaj način postiže se povećanje lučenja insulina neposredno posle obroka, odnosno baš onda kada je insulin najpotrebniji. Dejstvo leka je sa druge strane kratko, te stimulacije lučenja između obroka nema. Uz pomoć leka se zapravo oponaša proces koji se dešava u organizmu zdrave osobe. Rezultat ovakvog lečenja je smanjeno opterećenje već oštećenog pankreasa do kojeg dolazi pri upotrebi derivata sulfonilureje. Na ovaj način se odlaže trenutak kada dolazi do njegovog potpunog iscrpljivanja i neophodnosti uvođenja insulina u terapiju. Takođe opasnost od hipoglikemija ne postoji, jer pacijent uzima lek samo pred obrok. Ukoliko će obrok da odloži ili preskoči, odlaže se ili preskače uzimanje leka. Postoji mogućnost kombinovanja ovih lekova sa metforminom. Tada ovi lekovi, različitim mehanizmima, ostvaruju povoljno dejstvo na metabolizam šećera, pa se njihovim kombinovanjem ovo povoljno dejstvo pojačava.