Novo Nordisk A/S Novo Nordisk Srbija Novo Nordisk Srbija
 
 


Osnovni pokazatelji glikemijske kontrole

Uspešnost glikemijske kontrole se procenjuje na osnovu kliničkih i laboratorijskih pokazatelja.

 Uspešnost glikemijske kontrole

 Optimalna

 Suboptimalna

 Povezana s visokim rizikom od komplikacija

 Glikemija našte ili pre obroka (mmol/l)

 4,0 - 7,0

 > 8,0

 > 9,0

 Glikemija 1,5 sat posle obroka (mmol/l)

 5,0 - 11,0*

 11,1 – 14,0

 > 14,0

 Glikemija tokom noći (mmol/l)

 3,6 - 9,0

 < 3,6 ili > 9,0

 < 3,0 ili > 11,0

 Hemoglobin A1c (%)

 < 7,6

 7,6 – 9,0

 > 9,0

Neophodni pokazatelji dobre kontrole su: odsustvo simptoma visokog šećera u krvi (obilno pijenje tečnosti, obilno i često mokrenje, noćno mokrenje, nedovoljno napredovanje ili gubitak u težini) uz trajno negativan šećer u urinu kao i odsustvo čestih i teških hipoglikemijskih kriza. Ipak, kod brojne dece i mladih sa dobrom glikemijskom kontrolom javljaju se blage hipoglikemije, ali s niskom učestalošću.

 

Praćenje koncentracija glukoze u urinu

Praćenje izlučivanja glukoze urinom nije dovoljno za postizanje dobre regulacije šećera u krvi. Ipak, nalaz pozitivnog šećera u urinu pokazuje u kom delu dana je glukoza u krvi bila visoka (iznad „bubrežnog praga“ za glukozu) što u narednim danima treba da se proveri i merenjem nivoa glukoze u krvi.

Merenje koncentracije šećera u prvom jutarnjem urinu se preporučuje za svu decu jer se time otkriva porast šećera u krvi tokom noći.

WD-047-10

Pošto ugljeni hidrati daju najveći doprinos porastu šećera u krvi posle obroka, od presudnog značaja za postizanje dobre glikemijske kontrole u režimu s dve injekcije insulina je količina ugljenih hidrata u svakom obroku. Količina ugljenih hidrata u određenom obroku iz dana u dan treba da bude približno jednaka!

Neophodni pokazatelji dobre kontrole su: odsustvo simptoma visokog šećera u krvi (obilno pijenje tečnosti, obilno i često mokrenje, noćno mokrenje, nedovoljno napredovanje ili gubitak u težini) uz trajno negativan šećer u urinu kao i odsustvo čestih i teških hipoglikemijskih kriza. Ipak, kod brojne dece i mladih sa dobrom glikemijskom kontrolom javljaju se blage hipoglikemije, ali s niskom učestalošću.
 

Značaj sadržaja masti u obroku - Ima mnogo namirnica koje pored ugljenih hidrata sadrže i masti. U ovu grupu spadaju poslastice (torte, piškote, biskviti, čokoladne bombone, čokolade, sladoled) i grickalice (čips i krekeri). Masti u hrani usporavaju ulazak šećera u krv. Ne utiču neposredno na porast šećera u krvi. Posebnu pažnju moramo posvetiti unosu masti u jelima od belog brašna, kao što su proizvodi od lisnatog testa, pica i slično.